KNJIGA NIŠTA NIJE KRIVA!

 

Knjigu sam pozajmila od bivšeg dečka, koristila sam je za neki rad koji sam morala da napišem za ispit i tako je knjiga ostala kod mene jer njemu nije bila preko potrebna. Nakon raskida ja sam naletela na ovu knjigu i ona je odjednom proizvela bujicu najgorih emocija, podsetila me je na raskid (koji je u tom trenutku i dalje bio sveža tema) ali sam je doživljavala kao nešto što je ostalo da me podseća na njega. Skoro godinu dana nakon raskida ja nisam mogla da vidim ovu knjigu, stajala je u kesi negde u kući jer sam mami rekla da je sakrije negde gde ne mogu da je vidim. Neko vreme sam se plašila susreta sa knjigom jer emocije koje je proizvodila u meni bile su veoma jake i sve su bile ružne (bes, razočaranje i neizostavno plakanje). Prošlo je tih godinu dana ja sam zahvaljujući tom skrivanju nekako i smetnula sa uma da je knjiga kod mene, sve do trenutka kada mi je opet zatrebala. Mama mi je donela knjigu, ukopala se i čekala da vidi kako ću odreagovati, otvorila sam knjigu pročitala informacije koje su mi bile neophodne i ostavila. Doživela sam da mi mama čestita na hrabrosti i saopštila kako sam sada i zvanično prebolela bivšeg dečka. Sada koristim knjigu kada mi je potrebna, podseti me na njega ali zapravo uvek se prvo setim emocija koje je knjiga proizvodila nakon samog raskida.